Koncertom tri džez velikana i KONCERTOM ZA TRI KLAVIRA – BOJAN ZULFIKARPAŠIĆ, MATIJA DEDIĆ i VASIL HADŽIMANOV zatvorili su sinoć ovogodišnji 7. festivala džez muzike INTIME JAZZ FEST.

-Ovaj koncert bio je kao razgovor trojice briljantnih umova, gdje svako iznosi svoju priču, ali zajedno stvaraju sinergiju koja nadilazi pojedinačne glasove. Teme su se preplitale iz jednog klavira u drugi, pa u treći, ritmovi su se smjenjivali, melodije se uzdizale  i stapale, dok je improvizacija prelazila sve granice stilova – saopštili su iz Banskog dvora.

Dodaju da – sudeći po rekaciji publike koja je u nekim momentima bila hipnotisana od pogleda na ruke iznad dirki i čuda koje stvaraju, dok je u drugim ovacijama reagovala na muziku koju su stvarala ova tri velikana, neskromno možemo reći da je prostor Banskog dvora ispunjavalo beskonačno bogatstvo zvuka i harmonija koje dolaze iz tri srca što kucaju u istom džez ritmu.

-Mnogo puta sam svirao na ovom divnom festivalu i mnogo puta sam imao isti ovaj tekst koji ću sada ispričati, a to je da Mladenu Matoviću treba jedan spomenik da se digne ovde ispred Banskog dvora i da mu cela Banjaluka zahvali za to što u uslovima za koje znamo kakvi su na ovim prostorima, gde generalno vlada borba da se nađu sredstva i interesovanje za nekoga da se bavi nekim kulturnim dešavanjima. I suština  je u tome da sve i zavisi od takvih ljudi, kojih ima jako malo, a kakav je Mladen i ja sam mu i ovog puta jako zahvalan jer je ovo za sada najobimniji poduhvat.  Mi smo u ovoj postavci svirali samo jednom u Novom Sadu. Svirali smo Matija i ja mnogo puta, Bojan i ja mnogo puta, Matija i Bojan mnogo puta, svirali smo solo, sa svojim bendovima ali ovo izvesti i obezbediti tri funkcionalna i dobra klavira i uhvatiti nas na jednom mestu , pošto smo sva trojica na sve strane, eto i zbog toga je Mladen još jednom dokazao da je majstor u svemu ovome. Naravno hvala i svima ostalima iz Banskog dvora koji su u organizaciji što večeras sviramo ovde – kazao je Vasil Hadžimanov.

Svaka saradnja sa drugim muzičarima, kako kaže podrazumijeva slušanje šta ti muzičari sviraju.

-Kada se nađeš na bini sa nekim, pogotovo u džez muzic,i najbitnija stvar je imati interakcijz, komunikaciju sa tim ljudima. Naravno da je ovo malo zahtevniji  zadatak  jer je klavir sam po sebi jedan mali orkestar i kad  ti staviš na scenu tri orkestra sa tri pijanista koji su svako za sebe dokazali na kom su nivou, treba znati ponašati se  u ovakvoj situaciji. Tada na scenu stupa iskustvo, muzikalnost, tolerancija i komunikacija o kojoj sam pričao, a nas trojica ako nešto imamo, imamo fantastičan odnos i na bini i u privatnom životu, što je možda još i bitnije  – naglasio je Hadžimanov.

Stvaranje vjerne publike, i ne samo vjerne, već publike koja se navikava na jedan nivo muzičke komunikacije za Bojana Zulfikarpašića je jako važna stvar.

-Budimo  jasni, ljudi ne slušaju instrumentalnu muziku često, takvo je vreme  došlo. Ako je i slušaju, ona je u nekoj pozadini, ali sa Mladenovom  upornošću i insistiranjem da ljudi dolaze na koncerte, naravno da  im se otvaraju uši da im se diže nivo  kriterijiuma. Tako da je to jedan veliki i možda težak i nezahvalan posao, a sa druge strane isplativ, jersam ja dolazeći ovde mogao da vidim da je publika sve više entuzijastički okrenuta, znaju gde da reaguju. Ova kuća i služi tome, da ponudi ljudima kulturni sadržaj. Meni je veliko zadovoljstvo da dolazim ovde toliko godina – kazao je Bojan Zulfikarpašić.

Kada je riječ o ovom koncertu za njega je kako je rekao najveći izazov bio ne ubiti muziku, a najveća odgovornost  poštovati tišinu.

– Kao u bilo kojoj drugoj umetnosti postoji ono što se zove bela strana, u muzici je bela strana tišina. Mi možemo da budemo mnogo bučni, a ne bi trebalo da zaboravimo  da budemo bliski tišini. Tu je ono gde sam ja tražio našu raspodelu uloga, jer sam načuo ono što je Vasil pre mene govorio, ono što je velika istina, da je jedan klavir dovoljan, jer je instrument napravljen tako da može da zameni sve funkcije muzike i bas,  harmoniju i melodiju u ritmu, ali upravo u tome je i čitava stvar bez toga da se skroz restriktiramo da pazimo kada jedan od njih svira da drugi ne svira, vrlo je bitno da ne  zaboravimo na tišinu i prostor – objasnio je Zulfikarpašić.

I Matija Dedić, zahvalan je na po ko zna kojem pozivu da svira u Banskom dvoru.

-Prije svega bih zahvalio gospodinu Matoviću što sam zbilja jako puno puta pozvan da sviram u Banskom dvoru i super je što je ovaj put povod jedan ekskluzivni program, to su tri klavira, moja braća, prije svega i posebni suradnici. Bojan Zulfikarpašić apsolutni kralj sa svjettkom karijerom, Vasil Hadžimanov takođe i moja  malenkost i to da se to sve skupa dešava nije nikakvo čudo jer koliko ja  Mladena poznajem on ima tu energiju poznatu kao „nema stajanja“ i nema odustajanja i vjerujem da će ovaj festival još dugo dugo trajati – smatra Matija Dedić i dodao da je njihova svirka uvijek ispunjena prijateljstvom i povjerenjem koje publika uvijek osjeti.

Pokrovitelji ovogodišnjeg festivala su Kabinet predsjednika Republike Srpske i Grad Banja Luka.