Градоначелник након састанка са борачким удружењима: Споменик градимо на локацији на којој смо радове и започели, сагласност имамо од почетка

 Фото: Д. Ракита

Фото: Д. Ракита

Градоначелник Драшко Станивуковић састао се данас са представницима борачких организација, са којима је у протекле три године радио на пројекту и свим изазовима око изградње Централног спомен-обиљежја.

Након састанка, градоначелник је поручио како све организације остају при ставу да споменик терба да буде на локацији на којој су радови започети прије нешто више од мјесец дана, те да од градње одустати – неће.

-Ово је састанак у оном саставу у којем смо имали прије три године први пут, седам релевантних удружења је било на састанцима. Много пута смо сједили у Градској управи у управо ови људи су се заложили за изградњу Централног спомен – обиљежја на тзв. „Крашовом паркингу“. То је била њихова жеља уназад десет година. Када смо се састали први пут, на њиховом лицу сам видио сумњу да ће се то десити. То је разумљиво, јер су чекали дуже од 20 година – казао је он.

Додао је како од тог дана заједно иду у овај пројекат.

-Прва тема је била локација, а након тога и процедура око које смо се консултовали сви заједно, али смо консултовали и Владу Републике Српске, све релевантне институције, Српску православну цркву. Три године смо рјешавали сву процедуру, а последња је била измјена регулационог плана, за шта смо такође добили сагласност.  Сада, у овим околностима, имао сам потребу да се још једном састанем са њима. Давно смо договорили све, али хтио сам да их питам да ли стојимо иза онога што је договорено и добио сам потврдан одговор – истакао је градоначелник.

Додатно је нагласио како је његова жеља да јавност зна да ово није нешто што он гради из неког хира.

-Ја морам да питам гдје су сви они, који су се сада јавили, били прије три године. Ови људи који су и данас присуствовали састанку су да се ријеши питање бораца. Дали смо ријеч једни другима. Радили смо тако да ниједан корак нисмо пропустили. За мене је највећи пораз то што идемо ка томе да национали симбол претворимо у националу срамоту, да се оволико око овог полемише – истакао је градоначелник.

Још једном је искористио прилику да нагласи да, уколико републичке институције одустану од финансирања изградње Централног спомен – обиљежја, спреман је да се у Бањој Луци одрекне многих пројеката.

-Спреман сам и да ја дам своју донацију, баш као и ови борци. Увијек су се све светиње градиле са народом. Корак назад нећемо, уговор је потписан, имамо грађевинске дозволе. То је градска земља, а ми смо је уступили за изградњу Централног спомен – обиљежја. Неки су се у ову причу укључили тек сада, ја то не могу да гледам као да се ради из добре намјере. Мени све ово дјелује као да неко не жели да се гради. Ја им поручујем да, уколико желе другу локацију, нека купе то земљиште и нама дају све дозволе. Али, то ће трајати двије до три године – истиче он.

Нагласио је још једном како су ово људи који који су са њим започели иницијативу за изградњу Централног спомен – обиљежја, те да су му на данашњем сасатанку дали подршку да настави даље.

-За 20 дана овом динамиком ми полажемо камен темељац. То ће бити свети дан – истакао је он.

Члан Предсједништва борачке оранизације Бање Луке и Предсједништва борачке организације Републике Српске, Милан Ђукић додао је како он 15 година учесвује у овој идеји, али да до сада није било помака.

-Ми имамо свој став а то је да се гради споменик борцима Војске Републике Српске и били би пресрећни када се политика у то не би мијешала. Локација је центар града, што смо ми и тражили. Желим да видим Спомен обиљежје. На расправи у Банском двору су рекли да имамо времена. Ми немамо времена – закључио је он.

Подсјетимо, радови на изградњи су почели на Видовдан ове године и споменик са именима свих бораца страдалих за Републику Српску требало би да буде завршен на Видовдан сљедеће године.

Централно спомен-обиљежје, које Бања Лука чека готово три деценије – биће јавни симбол на којем ће грађани моћи одати почаст, размишљати и учити о храбрости и жртви погинулих и несталих бораца, захваљујући којима данас Република Српска и град уживају у својој слободи и равноправности.