Делегација Града Бање Луке, присуствовала је данас литургији и помену убијеним Србима, жртавама масовног покоља, који су починили припадници фашистичке НДХ у селима Поткозарје и Пискавица 1942. године.

Шеф Одсјека за регионалну и међународну сарадњу и протокол градоначелника, Саша Чекрлија, рекао је да је фебруар вријеме велике туге и сјећања на убијене Србе у бањалучким и поткозарским селима 1942. године.

-За само два дана усташе су убиле више од 600 мјештана Поткозарја и Пискавице, међу којима и 77 дјеце. Злочин непојмљив људском уму, да су људи масовно убијани и то без испаљеног метка, само због тога што су били Срби и православци. Тешко и мучно је слушати приче преживјелих, али најмање што можемо јесте да их саслушамо и ову страшну причу о злочину над нашим народом пренесемо нашим потомцима, односно да је никада не заборавимо, да млађе генерације знају какву судбину су доживјели њихови преци – нагласио је Чекрлија.

Он је поручио да заборавити не можемо и не смијемо и да данас, подно слободарске Козаре, шаљемо поруку да никада, никоме и нигдје, не желимо да се деси оно што се десило српском народу четрдесетих година XX вијека.

Предсједник Скупштине Удружења грађана „Козара“, Слободан Радуљ, казао је да је ово шести пут како се организује обиљежавање страдања српског народа у козарачким селима.

-Нажалост, прије шест дана смо имали и обиљежавање страдања мјештана у бањалучким селима Шарговац, Мотике и Дракулић. Та иста идеологија односно извршиоци, пет дана послије тог злочина, дошли су у ова села под Козаром и извршили покољ – подсјетио је Радуљ.

Према његовим ријечима, више од 60 година ћутало се о томе.

-Ја сам дијете Козаре и сјећам се обиљежја гдје су страдали цивили. Чудно је да је само писало жртве фашистичког терора јер из тога назива ми ништа нисмо могли сазнати, ни ко су жртве ни ко су извршиоци. Због тога ово обиљежавање има велики значај, да се зна истина, да се зна ко је и зашто страдао и од кога. То је и ради нас самих и ради жртава – нагласио је Радуљ.

Мјештанка Данка Милаковић, која је преживјела тај страшни злочин 1942. године, каже да се и данас сјећа свих тих страхота.

-Имала сам осам година када се десио тај злочин. Да није било оноликог снијега не би нико остао жив. Мене није убила та кугла и увече су ме нашли у крви међу побијеним – присјетила се Данка.

Данашњем помену присуствовали су и представници градског Одјељења за борачко-инвалидску заштиту, ресорног Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, одборници у Скупштини града Бање Луке и мјештани поткозарских насеља.

Галерија фотографија: