Лозница: Градоначелник на обиљежавању 29. годишњице прогона и страдања Срба у акцији „Олуја“

 Фото: А. Чавић

Фото: А. Чавић

У Лозници је обиљежена 29. годишњица од великог страдања српског народа у хрватској војно – полицијској акцији „Олуја“.

У присуству бројног народа, заједно са високим званичницима Републике Српске и Србије Дану сјећања на страдале и прогнане Србе у Акцији „Олуја“ присуствује и градоначелник Драшко Станивуковић, који је поручио да је оружана акција “Олуја” синоним за страшну трагедију крајишких Срба, али и синоним нашег заједничког васкрсења.

-Више од 2.000 страдалих, најмање 220.000 протјераних, хиљаде порушених кућа и радњи, десетине болница и православних цркви, хиљаду споменика, порушени музеји, имања, трговине и гробља… Управо због ових бројки никада не смијемо да заборавимо 4. август и оно што се дешавало наредних дана, јер ако то заборавимо, значи да смо се одрекли наше историје, а самим тим и будућности – истакао је Станивуковић.

Додао је да сваке године, обиљежавајући велику трагедију крајишких Срба, треба да суштински продубимо наше сјећање на тај догађај, те да се одупремо неправди заборава која нас као народ искушава.

-Достојанствено обиљежавање важних датума као што је Погром крајишких Србау оружаној акцији “Олуја” повезује наш народ и ствара нераскидиве везе Републике Српске и Србије и чини да те везе буду још снажније – рекао је градоначелник Бање Луке.

Он је уједно захвалио руководству Србије што из године у годину улажу значајне напоре да овај дан овако изгледа, нагласивши да је обавеза свих нас да данас будемо овдје, јер ако заборавимо, ризикујемо да нам се исто понови.

-Нека живи Србија, нека живи Република Српска и наш народ – рекао је градоначелник Станивуковић.

Подсјећамо, злогласна војно-полицијска акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Према подацима „Веритаса“, током „Олује“ протјерано је више од 220.000 Срба, а а на евиденцији су имена 1.893 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од којих је 1.236 цивила или 65 одсто, а око три четвртине били су старији од 60 година.