Свечана академија у оквиру 58. „Кочићевог збора“, на којој је додијељена и „Кочићева награда“, одржана је вечерас у Банском двору.

На свечаној академији, градоначелник Драшко Станивуковић као домаћин, поздравио је све присутне и одржао говор, подсјећајући још једном зашто је важно да сваки дан љубимо истину, слободу и отаџбину.

-58 година спомињати име Петра Кочића и присјећати се његовог дјела и лика не значи само да говоримо када је рођен, куда је ишао и шта је радио. Можда је важније, часније и поштеније присјетити се које је то поруке он нама слао и шта је то оно што од Кочића данас можда и ми можемо да примјенимо и научимо. Колико је Кочић био велик говори и то да је данас можда модернији, актуелнији него што је био тада, у то вријеме када је ходио и био. Његове су вриједности ванвременске и универзалне, а данас и више него прије можемо да учимо од њега. Можда она најснажнија његова мисао која нас данас опомиње јесте да будемо часни, поштени, вриједни и марљиви чланови наше отаџбине – казао је градоначелник у свом говору.

Додатно је нагласио да бити Србин, бити православац, Бањалучанин, члан свог народа, друштва, Бање Луке и Републике Српске не значи само да егзистирамо, не значи да постојимо да би били, него да радимо да би опстали, да дјелујемо, да се супротставимо.

-То нас је Кочић учио. Послао нам је једну универзалну поруку – да је хиљаду начина да се борите. Он се борио кроз скупштине, своје говоре, свој рад. Када су му то забранили, говорио је на друге начине. Када су му забранили да говори, када га више нису објављивали, почео је да пише на својим хартијама, које су дошле и до нас. Никад није престао да ради на начин на који је могао да ради – кроз говор, дјело, писање. На све начине. Е, то је слобода – поручио је градоначелник.

Истакао је да, када је све то Кочић урадио, када је искористио све начине, онда је послао најуниверзалнију поруку, а то је да љубимо истину, слбободу и отаџбину.

-На све могуће начине можемо да се боримо – док дишемо и постојимо.Треба да пружимо свој максимум, да се не штедимо. Шта је  важно рећи? Кочић није писао из неке своје бујне маште, он је писао из муке и бола, патње коју је прошао са својим народом. Највише је разумио свог сељака. Није му требала машта – закључио је градоначелник.