Топлотни талас се наставља и наредних дана, а у наставку доносимо препоруке за очување здравља усљед високих температура ваздуха, а које је издао Дома здравља Бања Лука.
Наиме, високе температуре могу да угрозе здравље и сасвим здравих, а посебно особа са хроничним болестима и дјеце.
Када су у питању особе са присутним хроничним обољењима, високе температуре посебно имају утицаја на особе са болестима дисајних путева (хронична опструктивна болест плућа, астма) гдје може доћи до отежаног дисања, бронхоспазма и појаве надражајног кашља. Такође трпи и кардиоваскуларно здравље. Због вазодилатације долази до пада крвног притиска, а дехидратација може поспјешити згрушавање крви и појаву тромбозе локално. Често се јављају отоци поткољеница због заостајања течности у доњим дијеловима тијела.
Када је организам изложен екстремно високој вањској температури долази до наглог прекомјерног повећања температуре тијела што даље доводи до топлотног удара. Организам тада не успијева знојењем одржати нормалну температуру тијела. Симптоми који упућују на топлотни удар су: пораст тјелесне температуре преко 39°C, црвена, врућа и сува кожа, без знакова знојења, убрзан пулс, убрзано и плитко дисање. Може се јавити главобоља, мучнина и повраћање. Особа може бити узнемирена, збуњена или може доћи до губитка свијести.
Када се посумња на топлотни удар, особу треба смјестити у просторију која је климатизована, а ако то није могуће, премјестити је у хлад. Одмах треба позвати хитну медицинску помоћ. Док се чека стручна помоћ потребно је што прије снизити температуру тијела (пожељно испод 38°C). Особу треба ослободити од вишка одјеће, расхлађивати је лепезом или неким другим погодним предметом. Наквасити мајицу или ручник хладном водом и стављати облоге, пожељно је и туширање млаком водом. Давати доста течности, воде или воћних сокова. Не давати газирана пића и алкохол. Ако је особа без свијести потребно је ставити је у бочни положај.
Да не би дошло до топлотног удара и других нежељених компликација због изложености високим вањским температурама потребно је да грађани воде рачуна о понашању у таквим, по организам ризичним, временским условима. Требало би да се не излажу сунцу током средине дана. Вањске послове и шетњу пожељно је планирати и практиквати рано ујутру или увече. Не излагати се сунцу у периоду од 10 до 17 часова. При изласку вани прилагодити одјећу да буде лагана, пожељно памучна, широка и свијетлих боја. Користити шешире са широким ободом и сунчане наочаре. Увијек носити флашицу воде са собом. Иначе је неопходно узимати веће количине течности дневно – воде и воћних сокова. Не треба чекати осјећај жеђи, него течност узимати свака 1-2 сата, а дјеци давати и чешће. Не користити алкохол и газирана пића. Јести лаганију храну, са пуно свјежег воћа и поврћа. Често се расхлађивати туширањем или купкама у млакој води.
Напоменули бисмо и да изложеност паркираног аутомобила сунцу у кратком времену доводи до постизања веома високе температуре у аутомобилу. Када је вањска температура ваздуха висока, за само неколико минута, температура у паркираном аутомобилу може достићи и 50°C. Дјелимично отворен прозор или паркирање аутомобила у хладовини не пружа поуздану безбиједност за остављање кућних љубимаца у аутомобилу, а поготово не дјеце. Дијете не треба остављати само никада у аутомобилу. Боравак у паркираном аутомобилу доводи до повећања температуре тијела, а код дјеце температура тијела расте 3-5 пута брже него код одраслих особа. Организам се знојењем бори да очува нормалну температуру тијела, али тај механизам није довољан на високим температурама у аутомобилу. То може довести до топлотног удара и смртног исхода. Поред дјеце, у ризику од топлотног удара су старије особе и здраве особе изложене тешком физичком раду на високим вањским температурама, нпр. грађевински радници и пољопривредници.
