Фото: В. Шевчук
Кућа Милановића поприма ново рухо, а већ с прољећа наредне године овај објекат од архитектонског и историјског значаја за Бању Луку ће постати ново мјесто окупљања али и центар културних дешавања у граду.
Радове на реконструкцији овог објекта, који ће засигурно уљепшати и употпунити изглед недавно обновљеног шеталишта, данас су обишли градоначелник Драшко Станивуковић и предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.
Градоначелник Драшко Станивуковић изразио је велико задовољство што ће кућа Милановића као један од најзначајнијих објеката у Бањој Луци добити ново рухо.
-Поносан сам што смо можда у посљедњем тренутку предузели мјере да сачувамо сентимент и дух овог града – а то кућа Милановића свакако јесте јер је ријеч о једном од најстаријих објеката у центру града – рекао је Станивуковић.
Додао је да је нажалост ова кућа деценијама била запостављена, те изразио велико задовољство што је започела њена обнова.
-Скривена иза зеленила са оронулом и оштећеном фасадом ова кућа пала је у заборав Бањалучана и постала објекат који нема никакву намјену. Због тога ми је и највећа част што смо започели њену обнову и што могу рећи да 100 година од периода Врбаске бановине и бана Тисе Милосављевића добијамо први културни центар који ће парирати Банском двору, окупљати умјетнике и постати жариште културе – казао је градоначелник.
Како је рекао, пројектом реконструкције биће уређена нова клуб-сала за концерте са пратећим садржајима у подруму објекта, библиотека, туристички инфо-центар, мултифункционална сала са погледом на шеталиште, галеријски простор, као и нови простор у поткровљу за потребе одржавања умјетничких радионица.
Он је додао да му је драго што је и Влада Републике Српске препознала важност обнове овог објекта и што је за потребе реконструкције обезбиједила 50 одсто средстава, те подсјетио да је рок за завршетак радова 18 мјесеци, али да се очекује да ће с прољећа наредне године бити завршен.
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић захвалио је градоначелнику Драшку Станивуковићу и његовим сарадницима што су покренули иницијативу за реконструкцију овог објекта, који ће бити на располагању свим грађанима Бање Луке, али и свим туристима.
-Изузетно ми је задовољство што сам данас овдје и што смо у прилици да реновирамо један од најстаријих објеката у Бањој Луци, који је преживио многе ратове али и разорни земљотрес који је 1969. године погодио Бању Луку. Ово је можда један од најзначајнијих пројеката који радимо и ово ће постати нови културни центар. Ово је послије Банског двора једини објекат културних садржаја који ће бити на располагању Бањој Луци и Републици Српској – поручио је Вишковић.
Историчар Зоран Пејашиновић рекао је да ово мјесто има једну културну вертикалу, јер је изграђена крајем 19. вијека и у то вријеме било је културно жариште града.
-Иза објекта била је смјештена православна црква и ово је било мјесто на којем се окупљао народ. У овој кући живјели великани – Никола и Светозар Кољевић, као и професор Милановић и радује ме што ће овај објекат постати мјесто културних дешавања у Бањој Луци, јер је то граду потребно алтернативно мјесто окупљања за различите умјетнике– истакао је Пејашиновић.
Директорица Републичког завода за заштиту култуно-историјског и природног насљеђа, Јасна Милешевић казала је да је Завод од почетка укуључен у пројекат обнове куће Милановића у контексту надзора над извођењем радова, те искористила прилику да похвали инвеститоре али и извођаче на изузетном приступу реконструкцији овог објекта.
-Заиста ме радује што се култура враћа Бањој Луци и морам да кажем да је заиста част сарадђивати са људима који су препознали важност заштите културне баштине, водећи рачуна о томе да се кроз објекат добије нови и уређен простор али да се истовремено сачува његова аутентичност – истакла је Милешевићева.
Подсјећамо, кућа Милановића једна је од првих кућа које су сгарађене у данашњој Улици Бана Милосављевића, а саградио ју је Саво Милановић давне 1893. године.
Обнову ћу заједно да финансирају Град Бања Лука и Влада Републике Српске, а за ову намјену биће издвојено око 4,5 милиона КМ.








