Нацртом буџета Града за 2021. годину, о којем је у току расправа на сједници Скупштине града, предложен буџетски оквир је 149,4 милиона КМ.

За Дом здравља, уз 310.000 КМ планираних кроз Нацрт, биће обезбијеђено још 320.000 КМ кроз приједлог буџета, а кроз планирани ребаланс и додатни износ који је потребан овој установи за несметано функционисање.

За бесплатне уџбенике ученицима, Нацртом је планиран почетни износ од 350.000 КМ, а током године ће се кроз уштеде обезбиједити цијели потребни износ.

Потврдила је ово током представљања Нацрта буџета Божана Шљивар, савјетник у Кабинету градоначелника.

Она је истакла да је у току израда програма уштеда, како краткорочних тако и дугорочних, од којих су неке већ идентификоване кроз овај Нацрт.

Када је ријеч о ставци личних примања за запослене у администрацији и градским установама, та ставка је у маси већа за 2,3 одсто, али смањени су издаци код Градске управе за 350.000 КМ због реорганизације која се планира, а повећани су код Центра за предшколско васпитање и образовање због нових вртића, код дворане Борик и код Центра за развој пољопривреде и села због Крајишке и Херцеговачке куће због нових запослених.

Такође умањења су и код расхода за стручне услуге за 8 одсто, за режијски материјал, те за трошкове за мобилне телефоне.

Нацртом буџета и даље су предвиђене субвенције за привреду и за развој пословних зона, а неће изостати ни подршка социјално угроженим категоријама, борачкој популацији, те за стипендије ученицима и студентима.

-Буџет одражава стварне финансијске могућности Града у овом кризном периоду, омугаћава финансирање свих законских обавеза, подржава започете пројекте што сматрам одговорним како према грађанима тако и према кредиторима и пословној заједници, док су обезбијеђена и почетна средстава за нове приоритете – нагласила је она.

Прецизирала је да је планирано увећање пореских и непореских прихода за 7,5 одсто или за око осам милиона КМ.

-Порески приходи су у истом износу као прошле године, али ћемо свакако пратити њихове остварење посебно у дијелу ПДВ као најзанчајнијег прихода Града па ће се евентуалне корекције извршити кроз ребаланс. Код непореских прихода очекујемо раст од осам одсто имајући у виду, прије свега, извршење за 2020. годину које је повољно, а очекује се и одређена стабилизација економских прилика до краја године – навела је она.

Процјена је, како је рекла, да ће грантови бити удвостручени и да ће износити око 1, 33 милиона КМ, а ради се о грантовима из пет пројеката међународне сарадње и о гранту ЕБРД-а за пројекте водоснабдијевања.

– Међутим сва ова позитивна повећања биће умањена за различите друге негативне трендове, које очекујемо код примитка и прихода. Између осталог, нису планирана средства од четири милиона КМ, које смо имали прошле године од Владе РС из Фонда солидарности за санирање негативних посљедица на буџете локалних заједница. Такође примици од финансијске имовине су мањи јер није познато колику ће добит остварити Еко топлане у 2020. години и да ли ће током године оснивачу по том основу бити дозначена средства. Остали примици се такође очекују у мањем обиму, посебно они који се односе на поврат ПДВ-а – појаснила је Шљивар.

Напоменула је да треба имати у виду да су у ребалансу прошле године била укључена средстава суфицита и неутрошена намјенска средства од чак 8,6 милиона КМ, а да ли ће бити суфицита – остаје да се види до ребаланса.

Што се тиче задужења, примици по овом основу су мањи за 20 одсто или 4,3 милиона КМ.

-У 2020. години имали смо емисију обвезница, које је у том тренутку компензовало пад прихода усљед пандемије корона вируса. Ове године нацртом није не планирано дугорочно задуживање, осим краткорочног  – рекла је Шљиварева.

Код расхода највећа ставка су текући расходи, који су као и до сада 95 милиона КМ, гдје је планирано умањење за око четири одсто. Трансфери су на отприлике на истом нивоу као и лани, а буџетска резерва је око 600.000 КМ.

-На ануитете ће отићи 15, 7 милиона КМ што је за око 45 одсто више у односу на прошлу годину – навела је она.

За капитална улагања планирано је 29,7 милиона КМ, а како је рекла Шљивар – евентуална повећања могу бити из суфицита, затим из гранта ЕБРД-а за пројекат „Вода 3“ и кроз евентуалне нове уштеде.