Концертом три џез великана и КОНЦЕРТОМ ЗА ТРИ КЛАВИРА – БОЈАН ЗУЛФИКАРПАШИЋ, МАТИЈА ДЕДИЋ и ВАСИЛ ХАЏИМАНОВ затворили су синоћ овогодишњи 7. фестивала џез музике INTIME JAZZ FEST.

-Овај концерт био је као разговор тројице бриљантних умова, гдје свако износи своју причу, али заједно стварају синергију која надилази појединачне гласове. Теме су се преплитале из једног клавира у други, па у трећи, ритмови су се смјењивали, мелодије се уздизале  и стапале, док је импровизација прелазила све границе стилова – саопштили су из Банског двора.

Додају да – судећи по рекацији публике која је у неким моментима била хипнотисана од погледа на руке изнад дирки и чуда које стварају, док је у другим овацијама реаговала на музику коју су стварала ова три великана, нескромно можемо рећи да је простор Банског двора испуњавало бесконачно богатство звука и хармонија које долазе из три срца што куцају у истом џез ритму.

-Много пута сам свирао на овом дивном фестивалу и много пута сам имао исти овај текст који ћу сада испричати, а то је да Младену Матовићу треба један споменик да се дигне овде испред Банског двора и да му цела Бањалука захвали за то што у условима за које знамо какви су на овим просторима, где генерално влада борба да се нађу средства и интересовање за некога да се бави неким културним дешавањима. И суштина  је у томе да све и зависи од таквих људи, којих има јако мало, а какав је Младен и ја сам му и овог пута јако захвалан јер је ово за сада најобимнији подухват.  Ми смо у овој поставци свирали само једном у Новом Саду. Свирали смо Матија и ја много пута, Бојан и ја много пута, Матија и Бојан много пута, свирали смо соло, са својим бендовима али ово извести и обезбедити три функционална и добра клавира и ухватити нас на једном месту , пошто смо сва тројица на све стране, ето и због тога је Младен још једном доказао да је мајстор у свему овоме. Наравно хвала и свима осталима из Банског двора који су у организацији што вечерас свирамо овде – казао је Васил Хаџиманов.

Свака сарадња са другим музичарима, како каже подразумијева слушање шта ти музичари свирају.

-Када се нађеш на бини са неким, поготово у џез музиц,и најбитнија ствар је имати интеракцијз, комуникацију са тим људима. Наравно да је ово мало захтевнији  задатак  јер је клавир сам по себи један мали оркестар и кад  ти ставиш на сцену три оркестра са три пијаниста који су свако за себе доказали на ком су нивоу, треба знати понашати се  у оваквој ситуацији. Тада на сцену ступа искуство, музикалност, толеранција и комуникација о којој сам причао, а нас тројица ако нешто имамо, имамо фантастичан однос и на бини и у приватном животу, што је можда још и битније  – нагласио је Хаџиманов.

Стварање вјерне публике, и не само вјерне, већ публике која се навикава на један ниво музичке комуникације за Бојана Зулфикарпашића је јако важна ствар.

-Будимо  јасни, људи не слушају инструменталну музику често, такво је време  дошло. Ако је и слушају, она је у некој позадини, али са Младеновом  упорношћу и инсистирањем да људи долазе на концерте, наравно да  им се отварају уши да им се диже ниво  критеријиума. Тако да је то један велики и можда тежак и незахвалан посао, а са друге стране исплатив, јерсам ја долазећи овде могао да видим да је публика све више ентузијастички окренута, знају где да реагују. Ова кућа и служи томе, да понуди људима културни садржај. Мени је велико задовољство да долазим овде толико година – казао је Бојан Зулфикарпашић.

Када је ријеч о овом концерту за њега је како је рекао највећи изазов био не убити музику, а највећа одговорност  поштовати тишину.

– Као у било којој другој уметности постоји оно што се зове бела страна, у музици је бела страна тишина. Ми можемо да будемо много бучни, а не би требало да заборавимо  да будемо блиски тишини. Ту је оно где сам ја тражио нашу расподелу улога, јер сам начуо оно што је Васил пре мене говорио, оно што је велика истина, да је један клавир довољан, јер је инструмент направљен тако да може да замени све функције музике и бас,  хармонију и мелодију у ритму, али управо у томе је и читава ствар без тога да се скроз рестриктирамо да пазимо када један од њих свира да други не свира, врло је битно да не  заборавимо на тишину и простор – објаснио је Зулфикарпашић.

И Матија Дедић, захвалан је на по ко зна којем позиву да свира у Банском двору.

-Прије свега бих захвалио господину Матовићу што сам збиља јако пуно пута позван да свирам у Банском двору и супер је што је овај пут повод један ексклузивни програм, то су три клавира, моја браћа, прије свега и посебни сурадници. Бојан Зулфикарпашић апсолутни краљ са свјеттком каријером, Васил Хаџиманов такође и моја  маленкост и то да се то све скупа дешава није никакво чудо јер колико ја  Младена познајем он има ту енергију познату као „нема стајања“ и нема одустајања и вјерујем да ће овај фестивал још дуго дуго трајати – сматра Матија Дедић и додао да је њихова свирка увијек испуњена пријатељством и повјерењем које публика увијек осјети.

Покровитељи овогодишњег фестивала су Кабинет предсједника Републике Српске и Град Бања Лука.