У присуству бројних грађана откривен је споменик средњовјековном српском владару Стефану Твртку I Котроманићу, који краси новоуређени простор у оквиру највеће кружне раскрснице у близини тврђаве Кастел.

Осим велелепног монумента висине преко десет метара, овај јединствени амбијент смјештен у срцу нашег града краси богата хортикултура, али и најдужа фонтана са осам каскада које симболизују слапове на ријеци Врбас.

Свечаном откривању споменика присуствовао је и градоначелник Драшко Станивуковић, који је истакао да је Бања Лука добила још један нови симбол и још једну своју нову разгледницу.

-Бања Лука је добила једно ново мјесто, које је више од парка или сквера, мјесто којим је сачувала један веома значајан период српске историје и једну важну историјску личност, Стефана Твртка I Котроманића средњовјековног владара Срба, Босне, Приморја и западних земаља – поручио је градоначелник.

Он је истакао да уз једну одговорну локалну политику, Бања Лука истовремено води и једну одговорну националну политику.

-Неки тенденциозно покушавају да кажу да се спомеником Твртку I Котроманићу враћају неки босански коријени, а управо супротно томе, на овај начин Босни и Херцеговини и Републици Српској дајемо српски карактер, јер је ријеч о српком владару, који је крунисан у Милешеви по обреду Немањића и који носи титуларно име Стефан. Одрећи се Твртка, значило би да се одричемо себе, што ми као народ свакако нисмо спремни. Поставити споменик Твртку I Котроманићу значи поставити темељ српске историје, културе и традиције у епицентар Бање Луке – поручио је градоначелник.

Додао је да ни сама локација није случајна, јер је ово мјесто, гдје се сва насеља укрштају.

-Баш на мјесту гдје се укрштају Обилићево и Лазарево, Центар и Кочићев вијенац поставили смо монумент импознатне висине од преко 10 метара. Важно је да пошаљемо поруку да је Босна и Херцеговина историјски гледано – неодвојива од српског народа, иако у политичком смислу има много мана и много тога лошег је усмјерено према Србима – казао је он.

Градоначелник је додао да је једнако тако, споменик Кулину бану са Трговачком повељом, која започиње ријечима : „У име Оца, Сина и Светога Духа“ и писана је на Празник Усјековања главе Светог Јована,  доказ постојања хришћанства на овим просторима.

• Уз то вратили смо и двоглавог орла на Бански двор након 83 године, али и изградили Парк посвећен Велеиздајничком процесу, јер смо схватили важност очувања сјећања на страдања наших људи, само због тога што су били Срби – рекао је Станивуковић.

Координатор овог пројекта Валентина Савић-Мандић истакла је да је ово мјесто одувијек било линија раздвајања источне и европске архитектуре Бање Луке, а да је данас постало мјесто сусрета.

-Ово мјесто конципирано је са сва мања трга, спомеником и линијском фонтаном која има осам каскада, које симболизују слапове Врбаса. Током извођења радова на овој локацији откривен је и средњовијековни бунар, који смо партерно застаклили и на тај начин добили додатну историјску вриједност на овој локацији – казала је она.

Додала је да је поносна на овај пројекат јер је Бања Лука добила мјесто гдје се грађани могу окупити, срести у уживати у предивној амбијенталној цјелини.

Професор Душко Певуља рекао је да је ово још један у низу важан дан за Бању Луку, која је добила још један идентитетски знак какав је требао граду, али и Републици Српској, да потврди да је Босна и Херцеговина српска земља.

-Преко ових знамења враћамо се коријенима,  који имају српски карактер. Овај споменик симболизује разлиставање историје и исправљање неправде – казао је Певуља, те подсјетио да је осим Парка ослобођења посвећеног Велеиздајничком процесу, подигнута и биста професору Гуги Лазаревићу, који је обиљежио неко наше вријеме, другу половину 20. вијека.