У Парку „Петар Кочић“ данас је обиљежен Свјетски дан мултипле склерозе, а овом догађају присуствовао је и градоначелник Драшко Станивуковић.

Он је нагласио како ће Град увијек бити подршка свим активностима овог Удружења, те да је дужност свих нас јесте да о свима изазовима са којима се суочавају суграђани причамо и на тај начин ширимо свијест.

-Као пријатељ људи из овог Удружеља скоро па деценију, упознао сам ове људе, а обилазио сам их и прије него што сам био одборник, народни посланик, па градоначелник. Упознат сам са радом овог Удружења и њиховом лавовском борбом. Ради се о болести са 1000 лица и ево, у разговору са овим људима – нико не говори о истим симптомима, истим годинама и истом начину борбе са овом болешћу.  Данас обиљежавамо свјетски дан и важно је да напоменемо да свијест о овој болести мора да постоји сваки, а не само овај дан. Морамо да покушамо да будемо подршка овим људима сваки дан и да једноставно разумијемо, да их укључимо у дурштво, те да им омогућимо нормалне прилике рад, раст и развој у друштву – истакао је градоначелник.

Подсјетио је и на то да је највећи проблем – недоступност терапије.

-Кроз разговор са представницима овог Удружења информисан сам да само 10 одсто са најтежом врстом стања имају терприје. А шта ћемо са оних 90 посто – упитао је градоначелник, који је нагласио да је свјестан да је то за Фонд додатних притисак, али да ови људи морају да се боре за себе.

Предсједник Удружења мултипла склерозе Републике Српске, Мирослав Вукомановић поручио је како је најбитније да се, одмах по успостављању дијагнозе, почне са лијечењем.

-Тренутно и Републици Српској је преко двије хиљаде обољелих, од тога је 260 на терапијама. То је 10 одсто, што је јако мало. Бит су терапије. Најбитније је да се почне са лијечењем чим се установи дијагноза – казао је он.

Са данашњег обиљежавања Свјетског дана борбе против мултипле склерозе у Парку „Петар Кочић“, у организацији Удружења обољелих од мултипле склерозе Републике Српске јасно је поручено – обољеле од ове болести треба да учинимо видљивим у друштву и укажемо на њихове проблеме, али и да их третирамо као равноправне чланове нашег друштва.