Важећим регулационим планом на основу кога је издата грађевинска дозвола, код зграде „Екватора“ планирана је изградња кружне раскрснице.

Казао је ово Вук Вишекруна, овалаштени потписник у Одјељењу за просторно уређење.

-Сам саобраћајни режим односно смјер кретања возила као ни хоризонтална и вертикална сигнализција није  нешто што се прецизно дефинише регулационим планом, већ је по правилу предмет детаљније разраде на нивоу урбанистичко техничких услова и пројектне документације – појаснио је Вишекруна.

С обзиром на то да је на подручју ширег центра града, како је казао – дошло до промјене режима саобраћаја из двосмјерног у једносмјерни, неопходно и логично је било да сама кружна раскрсница поприми нешто другачији облик од онога који је приказан на графичком прилогу важећег регулациoног плана, али уз уважавање заданих регулационих линија и не реметећи у том смислу планско рјешење.

-Треба нагласити да ово рјешење у већој мјери задржава постојеће трасе саобраћајница, те додатно ангажује доста мање постојећих зелених површина него у случају кружне раскрснице која је уцртана у регулационом плану – навео је он.

Наводи и да су претходних дана извршили анализу локација на којима су у мандату претходног градоначелника, а и раније, изграђене кружне раскрснице те да на око 30% тих локација важећа планска рјешења нису предвидјела кружне раскрснице односно кружни режима одвијања саобраћаја.

-Најкарактеристичнији примјери за то су кружне раскрснице на источном транзиту односно кружна раскрсница на укрштању улице Цара Лазара и Булевара Десанке Максимовић, кружна раскрсница на укрштању Улице Мајке Југовића и Булевара Десанке Максимовић и као најбољи примјер, једна од највећих  кружних раскрсница у граду-кружна раскрсница код Ребровачке цркве.  За ову кружну раскрсницу је Јавном предузећу Путеви Републике Српске, локацијске услове и грађевинску дозволу издало Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију – истакао је Вишекруна.

Напомиње да је важеће планско рјешење на том мјесту на Ребровцу предвидјело обичну раскрсницу чија је ширина коловоза у централном дијелу око 30 метара, док је одобрена и изргађена кружна раскрсница чији унутрашњи пречник износи 37 метара а вањски пречник коловоза чак 55 метара. Када се уз то додају искључне и укључне траке, те нове трасе тротоара, јасно је да су одступања од планског рјешења у овом случају знатно већа него  у случају кружне раскрснице код Крајишке куће.

-Наравно, ово не наводим као примјер кршења регулационог плана, него управо супротно, као примјер тражења најоптималнијег и најбољег саобраћајног рјешења за једну од најизазовнијих саобраћајних тачака у граду, од стране тада одоговорних лица и институција – закључио је Вишекруна.