Репрезентативна изложба Надежде Петровић „Модерност и нација“ која је била постављена у Музеју савремене умјетности Републике Српске у периоду од 20. јула до 26. септембра изазвала је велико интересовање публике. Изложбу, која је организована поводом 150 година од рођења најзначајније српске сликарке – посјетило је више од 14.000 посјетилаца што указује на то да публика има велико поштовање према њеном раду и да радо посјећује програме које реализује Музеј.

У току поставке организовано је више стручних вођења и неколико радионица за дјецу. На захтјев школа приређено је више од 50 групних вођења за ученике основних и средњих школа Гимназије, Католичког школског центра „Блажени Иван Мерц“, Технолошке школе, Медицинске школе, Економске школе, Грађевинске школе, Музичке школе у Бањалуци, Гимназије из Прњавора и Приједора, основне школе „Иво Андрић, „Никола Тесла“, „Георги Стојков Раковски“, „Доситеј Обрадовић“ (школе из Јошавке и Крупе на Врбасу), те за студенте различитих одсјека са Филозофског факултета, Филолошког факултета, Факултета политичких наука, Академија умјетности у Бањој Луци, као и бројни туристи који су током овог периода посјетили Бању Луку.

Изложба је организована у сарадњи са Народним Музејом Србије и представља њихов најзначајнији изложбени пројекат у овој години, који је инициран од стране Министарства културе Србије, будући да је извршни савјет Унеско-а изабрао Надежду Петровић за Унеско личност 2023. године. Након гостовања у Бањој Луци изложба ће бити отворена у Галерији „Надежде Петровић“ у Чачку у граду у коме је рођена, 11. октобра на дан њеног рођења. Посебно треба нагласити да је ове године Град Чачак изабран за прву Националну престоницу културе Србије због чега је и ова сарадња на пројекту још значајнија.

Надежда Петровић је међу великанима српског сликарства који су оставили неизбрисив траг у Србији крајем 19. и 20. вијека. Школовала се у Београд и Минхену, писала је ликовне критике, била је велики хуманитарац и добротвор, учествовала је у оснивању хуманитарне организације Коло српских сестара, те вођена идејом културног уједињења Јужних Словена била је иницијатор покретања Прве југословенске изложбе и умјетничке колоније на Балкану у Сићеву. Као болничарка, учествовала је у Балканским ратовима и Првом свјетском рату, његујући рањенике и бринући се о болесницима. У новонасталим ратним околностима из чина сликања Надежда црпи моралну и емотивну снагу, а њене слике, уз умјетничку вриједност, носе тежину узвишеног дјела подареног Србији. Тада настају чувена дјела са мотивима Везировог моста и Грачанице, те слике које остављају свједочанство о трагичној судбини српског народа. Обољела је од тифуса, због којег је трагично преминула 1915. године у Војној болници у Ваљеву.